Jednog dana kiša je padala 3 dana. Stuštilo se kao da će da padaju govna i umrlice zajedno. Gledam ovaj travnjak što sam trebao da okosim pre Prvog maja al sam bio u fazonu “ma posle praznika” i mislim se da će mi za 5 dana kad stane kiša trebati mačeta da uđem u njega. Sam praznik nerada feat. Uskrs prošao je uprkos vremenu kako dolikuje-sa rakijom, 3 vrsta vina i na kraju pivom koje me je prijateljski zagrlilo i reklo “aj sad ti dečko blago meni da istreseš pluća ovde pored znaka STOP”. A možda je to bila i rasprava o “Sistem te laže”. Kako god…

Sada kada je lenčarenje i žrtvovanje životinja iza nas, našli smo se u čeljustima depresivnog vremena.Zabarikadirani u sobi vršljamo internetom na kome dominiraju spaljene pravoslavne crkve i Lesterova titula koja me, iako sam simpatizer Arsenala, stvarno raduje. Dosta se pisalo na tu temu pa je tako i Muharem Bazdulj imao interesantan tekst o Lesteru i Džulijanu Barsu dok je, sa druge strane, Emir Imamović Pirke zanimljivom kolumnom lepo primetio da Lester možda nema para kao ostali klubovi iz Premijer lige ali je ipak u vlasništvu tajlandskog milionera što ga automatski ne čini baš sirotinjskim klubom.

Kada završite bistrenje politike, apgrejdujete poznavanje aktuelnih fudbalskih prilika i pročitate sve tekstove o novoj sezoni Game of Thrones (ne pratim ali vidim da neki bitan lik valjda vaskrso) dođete i do jutuba. A zahvaljujući vremenu prsti sami krenu da kuckaju neko depresivno sranje. Tako sam i ulovio sebe kako češljam stare trip hop favorite i eto ideje za ovaj tekst. Pošto je trip hop živ-umro nije, po svemu sudeći ovaj tekst će ići u dva dela. Prvi deo obuhvatiće drugu polovinu devedesetih i rane dvehiljadite i videćete zašto je to zlatni period trip-hopa. Neće naravno biti reči o velikanima poput Massive Attack, Portishead, Tricky, Morcheeba, Lamb itd. niti o svetom DJ trojstvu Shadow, Krush, Cam (aaaamiiin) već o nekim “nebitnijim” izvođačima koji su imali zanimljiva izdanja, možda čak i videli šansu za komercijalni proboj šlepanjem na popularan zvuk ali je sudba jednostavno htela da ostanu u drugoj ligi (kad smo već kod fudbala).

Prepustite se bitovima, pazite da vas ne uhvati depra, i eto uživanja.

  1. Earthling

    earthlingtop1

    Počinjemo, logično, sa Bristolom. Prvi album benda pod nazivom “Radar” objavljen je 1995. a gitaru i scratching radio je Geoff Barrow (Portishead) lično. Dominantan lik je svakako MC Mau sa svojim polu-šaptačkim repovanjem i psihotičnim pogledom. Raspali su se nakon drugog albuma “Human dust” iz 97. da bi ponovo probali 2011. bez nekog preteranog uspeha.
  2. Laikalaika slika
    Laika se čak i ne svrstava baš u trip hop. Jeste da tu ima elektronike i ženskih vokala ali su voleli da gaze i u drum and bass i shoegaze što ne čudi jer je Guy Fixen kao producent sarađivao sa My Bloody Valentine a i Margaret Fiedler je bila u bendu Moonshake. Svakako su najstariji bend na listi osnovani 1993. dok je “Silver apples of the moon” objavljen 1995.
  3.  Kid LocoKid+Loco+kl+4

    Jean-Yves Prieur poznatiji kao Kid Loco dela još od 1996. Uspeh koji je postigao sa prvim albumom “A grand love story” do sada nije nadmašio iako su “Kill your darlings” (2001.) i “Confessions of a Belladonna eater” (2011.) zaista sjajni albumi. U međuvremenu je sarađivao sa Jarvisom iz Pulpa i radio neke remikse za Mogwai. French touch je uvek bio dobar za trip-hop.

     

  4. Estheroesthero

    Iako je ova Kanađanka došla dotle da je Fergie i Nelly Furtado navode kao uzore i da gostuje onom slepcu Kanye Westu na albumima to ne znači da joj je muzika bezveze, baš naprotiv. Konkretno za ovaj tekst najbitniji je njen prvi album “Breath from another” iz 1998. koji je pravi downtempo dragulj. Već sa sledećim albumom iz 2005. okrenula se klasičnijem pop zvuku koji je bio dobar ali ni blizu jak kao prvenac.

  5. Sunday Munichsundy-munich

    Sunday Munich imaju dosta fanova u Nišu. Bend je sa svojom ženom oformio Menton J. Matthews III u narodu poznatiji kao Saltillo. Bračni par je zajedno objavio dva fenomenalna albuma (“Pneuma” i “Vinculum”) koji odišu na momente čak i nekim gotik vajbom što ne čudi jer su njih dvoje tad i izgledali kao da su ispali iz nekog steampunk filma.

  6. Bang Gangbang gang

    Island je jedna jako interesantna zemlja o kojoj sam pisao i ranije. Bang Gang je u suštini Barði Jóhannsson sa nekim ženama. Samo njihov debi “You” iz 98. bi mogao da se kategoriše ko trip hop dok su kasniji albumi neki dream pop ali su takođe vredni pažnje. Sa pesmom “Sleep” sam se verovatno skurčio svima u okruženju jer mi je godinu dana tako zvonio mobilni.

  7. Beauty’s Confusionbeautys confusion

    Američki duo objavio je samo jedan album “Breathe in” 2004. godine ali je već tada smatran pravim malim draguljem. Evidentno je prisustvo električnih gitara pa ne čudi što je Chris Caulder karijeru nastavio sarađujući s nekim alternativcima.

  8. Blue Foundationblue_foundation

    Blue Foundation su kolektiv iz Danske predvođen Tobiasom Wilnerom koga je karijera vremenom odvukla u Majami zahvaljujući čemu smo blue Foundation mogli da čujemo u nekoliko popularnih američkih serija. Still benda se ipak nije mnogo promenio tako da je i poslednji album  “In my mind I’m free” sasvim solidno izdanje koje ipak nema dubinu ranih radova.

  9. Baxterbaxter

    Više od dve slike ovog švedskog trija je skoro nemoguće naći na netu. Prvi istoimeni album objavili su 1998. i iskreno mi je jedan od omiljenih albuma žanra. Pesma “Fading” je nešto najbolje što sam čuo u ćivotu.  Nakon “Baxtera” usledila su još dva solidna ali silinu prvog nisu uspeli da uhvate ponovo.Jebem li ga da l postoje još uvek…

  10. Mudvillemudville

    Još jedan američki duo koji je uspeo da snimi 2 jako dobra albuma (“The glory of man is not in Vogue” i “Iris Nova”). Ono što ih izdvaja od ostalih je veliko oslanjanje na jazz muziku. Jedan novinar je čak napisao da zvuče kao da je Nina Simone ustala iz groba da predvodi MorcheebuMarilyn Carino trenutno ima solo karijeru al nisam stigo da vidim na šta to liči.

  11. Coldfingercoldfinger

    Selimo se u zemlju fada i Moonspella. Coldfinger je bio poprilično popularan nakon objavljivanja prvenca “Lefthand” 2000. Međutim kako je trip hop fama jenjavala tako se brzo i zaboravilo na njih iako postoje i dalje. Tako i skorašnji “The Seconds” (2013.) uopšte nije gubljenje vremena. Evo jednog odličnog spota:

  12. Lost Balancelost balance

    Da ne bude da smo išli do Pirineja a preskočili Španiju. Iako se malo šta da iskopati o njima jasno je da imaju 3 albuma. Malo atipično je da je poslednji iz 2004. zapravo i najbolji (“Alone in multitudes”).

  13. Sutrastore 

    Trip hop teče familijom Arnaert. Starija (i poznatija) sestra Geike predvodila je Hooverphonic dok je mlađana Kaat uletela u Sutrastore koji nikad neće biti popularan kao Hooverphonic očigledno ali uopšte ne znači da nema šta da ponudi. Zalumfali su se tamo 2004./2005. nekim singlovima a prvi album “Open doorway” objavljen je tek 2012.

  14. Puracane 

    puracaneNjujorški Puracane su baš nekako “živi” trip hop bend pa su zbog toga bili pogodni kao predgrupa imenima poput Jane’s Addiction i Depeche Mode. Pošto su neki članovi Britanci ne čudi i obrada Radioheada “Fake plastic trees” koja se nalazi na drugom albumu “In limbo: the lost Puracane sessions”. Poslednji album 2011. Juan i Ali objavili su kao duo.

  15. Daughter Darlingdaughter darling

Sa moje strane nikad prežaljeni bend iz Filadelfije predvođen simpatičnom Natalie Walker.“Sweet Shadows” objavljen je 2002. i uz “Baxter” je nešto što se mora preslušati jer nema lošu stvar. Natalie je nastavila solo i ima 3 albuma jako finog dream popa ali “ćerka” je ipak najdraža.

Advertisements